Bücher veröffentlicht von Grin Publishing

1.Einleitung2.Sturm und Drang 2.1 Die Epoche 2.2 Das Gedicht 2.2.1 Formale Gestaltung 2.2.2. Interpretation2.3 Biographie Jakob Michael Reinhold Lenz 3. Neue Sachlichkeit3.1 Die Epoche3.2 Das Gedicht 3.2.1 Formale Gestaltung 3.2.2 Interpretation3.3 Biographie Erich Kästner4. Vergleich5. Schlussbetrachtung6. Literaturverzeichnis

Scientific Study from the year 2012 in the subject Economics - Case Scenarios, , course: Economics, language: ¿¿¿¿¿¿, abstract: Säeti pregled tranzicionih procesa tokom devedestih godina i stalna kriti¿ka distanca (1)Nakon i formalnog raskida sa SPS-om u novembru 1992. godine, svoju profesinalnu aktivnost jednim delom usmerio sam ka univerziteskoj nastavi a glavnina angäovanja bili su mi primenjeno-isträivaki i publicisti¿ki poslovi u okviru Financing Centra u Novom Sada. To je u velikoj meri ukljüivalo i tranzicione poslove, razume na näin kako su ih kanalisale politi¿ke, zakonodavne i tranzicione vlasti. Iskustvo iz njihovog obavljanja, pomoglo mi je da krajem 1999. godine napi¿em i objavim rad koji se möe smatrati mojim vi¿enjem privatizacione aktivnost tokom devedesetig godina. U nastaku dajem ne¿to skräenu verziju tog rada/pregleda. Smatran to korisnim, zbog toga da bi se videlo da ti procesi jesu bili tranzicioni ¿ ili u smislu ¿injenje ili ne¿inje (opstruisanja); u oba slüaja ne mogu a da ne budu relevantni i sa stanovi¿ta razumevanja i stanovi¿ta uticaja na sadänju sumornu ekonomske stvarnost Srbije. U ovom teksu kori¿teni su neki delovi iz knjige prof. dr Stanka Radmilovi¿a, OPORAVAK I RAZVOJ... iz "suve drenovine" samo zajedno sa svetom, iz septembra 1999. i ¿lanka u ¿asopisu FINANCING oktobar 1999.U poslednjih nekoliko meseci te 1999.godine mogle su se sa zvani¿nih mesta ¿uti ocene da svojinska transformacija nema ni pribli¿no onaj tempo i ¿irinu koji su gromoglasno najavljivani u vreme pripreme, usvajanja i promocije sadänjeg koncepta svojinske transformacije. Odjednom (!) se dölo do zakljüka da za "svojinsku transformaciju" nije, zapravo, niko zainteresovan - ni menad¿ment, ni zaposleni, ni sindikati... Dr¿avni i politi¿ki organi se ne potenciraju, ali se to valjda podrazumeva.Möda kao rezultat toga, iz desnog koalicionog bloka vlade Republike Srbije ponovo je isticana potreba izmene i dopune zakonskih propisa, tj. koncipiranje i ulazak u ve¿ petu fazu svojinske transformacije na ovim prostorima, ¿ija bi osnovna karakteristika bila napütanje fakultativnosti i neobaveznosti. Iz druga dva (leva) koaliciona bloka dosta dugo nije bilo nikakvih indicija, da bi se oglasili tek pöetkom oktobra na konferenciji na ¿tampu. Iz onog ¿to se moglo razumeti re¿ je samo o nekim kozmeti¿kim promenama i dopunama postoje¿eg koncepta: kao ¿to se moglo i öekivati, nije pominjana obaveznost ili oröenost procesa svojinske transformacije ve¿ pre svega izmene u pravcu pojednostavljene procedure; istaknuto je da se brza privatizacija ne möe öekivati

Scientific Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Economics, language: ¿¿¿¿¿¿, abstract: ¿Sistemskä lutanja u Srbiji traju previ¿e dugo ¿ i kötaju i kötäe mnogo Skupno nas kötaju, i tek ¿e kötati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav tr¿i¿ni sistem treba i möemo da uspostavimo, a druga, na koji näin se to najbezbolnije möe ostvariti u konkretnoj situaciji.Vi¿edecenijska tumaranja pre sadänjih zabludaSve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogre¿ne:1) da se tr¿i¿ni privredni sistem möe ostvariti kao socijalisti¿ki, nekapitalisti¿ki. 2) druga zabludna zabluda odnosila se na näin kako takav sistem möemo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima.I tako je to tumaranje trajalo godinama, ¿ak decenijama: nakon neuspeha jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da ¿e ¿ovaj put biti pronäeno ono pravö. A to pravo nikako da se näe i nije se ni moglo näi na gore pomenutim pogre¿nim premisama. Samo formalna ¿prekretnicä nakon 2000. godineNakon 2000 godine zaista je dölo do bitnih promena. Ali u ¿emu su se one sütinski sastojale? U ekonomskom pogledu, sütina je bila u tome da je ve¿ vladajüem (danas se ve¿ vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, tänije re¿eno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadr¿ane dve, samo donekle izmenjene, te¿ka zablude.Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, tr¿i¿te odnosno tr¿i¿na privreda je nagläeno tretirana kao efikasniji aran¿man ekonomske aktivnosti od bilo koje netr¿i¿ne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbe¿nost tranzicija iz netr¿i¿ne (ili quasi tr¿i¿ne) u tr¿i¿nu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah ¿emo videti, dvostruko neprecizan i lakonski.Ako se ne precizira ¿ta se podrazumeva pod tr¿i¿nom privredom, prethodna re¿eno je lakonsko ciljno odre¿enje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za razli¿ita proizvoljna poimanja. Najop¿tije se möe re¿i da pod tr¿i¿nom privredom podrazumevamo neki aran¿man ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Käemo neki, jer on nije jednoznäno odre¿ene ve¿ ispoljava kao dosta ¿iroka skala, koja se prote¿e od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa izme¿u samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.

Scientific Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Ecinomics, language: ¿¿¿¿¿¿, abstract: Ako ostavimo po strani doktrinu tr¿i¿nog fundamentalizma kao zastranjivanje, koje je sticajem okolnosti postalo dominantno, pema teorijskim i empirijskim saznanjima tr¿i¿ni sistem ni danas nema valjanu alternativu, kao ni u vreme kada su o njemu ocenu izrekle dve vi¿e nego poznate ekonomske li¿nosti. Tr¿i¿ni sistem, rekla je, Joan Robinson, koja je, inäe, daleko od toga da möe biti progläena apologetom kapitalizma i idolopoklonikom tr¿i¿nog sistema, "najbolji bunar iz kojega danas möemo zahvatiti vodu." Ili, kao ¿to je svojevremeno rekao najpoznatiji istori¿ar i analiti¿ar razvoja ekonomske misli Jospeh A. Schumpeter: "(Tr¿i¿ni) sistem je surov, nepravedan, nemiran, ali vr¿i posao a, döavola, to se od njega träi."Ako je to tako, onda je jasno da je nasilni poküaj "izgräivanja socijalizma" (naravno netr¿i¿nog) bio velika gre¿ka. Postavlja se pitanje: ¿ija? Marksova, zato ¿to je direktno uticao da se ta revolucionarna avantura dogodi? Ili je njegova gre¿ka indirektna i sastoji se "samo" u tome ¿to je snäno inspirisao kasnije revolucionare? Ili je odgovoran Lenjin kao i drugi revolucionarni socijalisti zato ¿to su, suprotno Marksovim gledi¿tima, na pogre¿nom mestu, na pogre¿an näin i u pogre¿no vreme izvr¿ili avanturisti¿ki revolucionarni prevrat, Oktobarsku revoluciju u Rusiji?