Kraljevo pismo

Iako mu je selo poverilo svoje stado, Philip potajno pri¿eljkuje obavezu doli¿niju pravom mu¿karcu. Sa svojih ¿esnaest godina najradije bi krenuo sa preostalim mladi¿ima u boj. Mnogi se vi¿e nikada nisu vratili iz desetogodi¿njeg rata ali za njega je bilo ¿asnije izgubiti glavu za otad¿binu nego obavljati posao primeren kakvom starcu. Ali jednoga dana ¿e se posre¿iti pastiru pa ¿e susresti princa na obroncima Najaca. Ve¿ je neko vreme bezuspe¿no träio kurira, bilo je gotovo nemogu¿e näi nekoga ko bi uspeo neopäeno da prodje kroz neprijateljske redove bez da privu¿e na sebe pozornost. Princu zapadne momak za oko pa nameri da ga po¿alje kod kralja u Pariz uz napomenu da je pismo od ogromne vänosti. Od njene sadr¿ine zavisi sudbina ¿itavog naroda i ni po koju cenu ne sme pasti u neprijateljske ruke.
Tako se Philip uputio daleko na sever bez prilike da se oprosti. Ruke su mu podrhtavale od uzbudjenja dok je dodirivao zape¿äeno pismo. Koliko ga je samo razdirala ¿elja da sazna kakva se tajna krije u njemu. Pone¿en tim plemenitim ose¿ajem ogledao je pismo na plamenu sve¿e dok se no¿ima skrivao po ¿umama kako bi bio izbegao poglede znati¿eljnika. Kako je samo ¿eleo da razdere purpurni pe¿at sa otiskom prin¿evog prstena i svojim o¿ima pro¿ita ispisane re¿i. Ali ¿ast i pokornost svom voljenom kralju mu to nije dozvoljavala. ¿to je primicao bli¿e Parizu s'tim je njegovo odu¿evljenje sve vi¿e splänjavalo. Zima i sneg su se ve¿ uveliko spustili na krovove Pariza kada je zakucao na dvorsku kapiju. A onda kada je konäno bio na svom cilju moralo je sve do¿i drugäije. Samo par kitnjasto ispisanih re¿i su ¿inili sadr¿inu pisma. Sadr¿inu koja je za pastira bila sramotni udarac u lice. Udarac njemu i svakom sirotom ¿oveku koji je zadnju paru odvajao od svojih gladnih usta i davao je kralju kako bi opremio vojsku. Ali novac se nije tro¿io na vojsku ve¿ se gomilao u kraljevskoj riznici. Preplavljen stidom i razo¿arenjem drznuo se na ono ¿to se niko nikada nije usudio, da iskrenom re¿ju osudi princa. Iako je u¿inio sve kako bi pismo sigurno stiglo na odredi¿te, ono ¿to je izgovorio je za kralja predstavljala samo jedno. Izdaju!Mladaläke iluzije o plemenitosti krune, o nu¿nosti rata i pogibiji mladi¿a rasprsnule su se kao mehur od sapunice.