Niko i Niko - Igra sudbine

Stvaralastvo mlade knjizevnice Sofije Ivanovic nesumnjivo pokazuje koliko je tema ljubavi neiscrpna, te iz koliko razlicitih uglova i na koliko razlicitih nacina se moze sagledati, a da pritom otvori mnoga pitanja za dalje razmatranje. U romanu ¿Niko i Niko" sistemom ogledala i konstantnih udvostrucavanja, Ivanoviceva ponire u najdublje sfere ljudske duse, otkrivajuci njen dualitet.
(Sanja Zivkovic)
Roman ¿Igra sudbine" Sofije Ivanovic predstavlja hvalu ljubavi i umetnosti, koje su neodvojive. U njemu su na interesantan nacin isprepletani zivoti mladih ljudi, koji na svojim plecima nose breme proslosti te kao takvi postaju marionete sudbine...
Tema ljubavi zauzima centralno mesto autorkinog interesovanja, ali se ona ne svodi samo na odnos muskarca i zene, vec se otelotvoruje u raznim drugim vidovima. Tako se pokrece pitanje odnosa roditelja i dece, prijatelja, ali i sklonost prema knjizevnosti i slikarstvu...
Ovo delo svojevrstan je trijumf ljubavi nad zivotom, ali i pokazatelj da ma koliko bio u nemilosti sudbine, covek moze izaci kao pobednik. Takodje, ono potvrdjuje i Heseovu misao, da je sreca uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i zivi za svoja osecanja, te da, ako ih je negovao, nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo...
(Sanja Zivkovic)